Cela biljka, a posebno koren, obiluje sa sluzi. Ona ima ključnu ulogu u lečenju iritacije sluzokože. Listovi, cvetovi, kao i koren belog sleza imaju lekovita svojstva. Ova biljka se koristi i u tradicionalnoj kineskoj medicini. Smatra se da povećava protok mleka u dojkama i umiruje i rešava bronhijalne tegobe. Beli slez je posebno u upotrebi radi smirivanja iritirane sluzokože, usled kašlja, ali i kod želudčanih problema i čira. Još od srednjeg veka je u upotrebi u slučaju bolova u grlu. Inače može se koristiti i za ispiranje grla, ali i da se proguta.
Slez je lekovito bilje, jedno od mnogobrojnih koje raste na našim prostorima. Što se porekla tiče, smatra se da beli slez potiče sa područja Kaspijskog mora i istočnog sredozemlja. Bio je poznat kao lekovit još iz antičkih vremana. Ovo lekovito bilje ima sivo zelenu boju spada u zeljaste biljke i njegova stabljika raste do 2 metra. Najbolji je koren ove biljke koji sadrži 35% skroba. Beli slez pomaže kod najrazličitijih upala, kao što je upala grla, upala nastalih na koži, smirenje kašlja i olakšavanja iskašljavanja, a čaj dobijen bez kuvanja (preliven hladnom vodom) dobar je kao lek za želudačne i crevne bolesti. Takođe pomaže kod hronične astme, kod procesa upale desni i za ispiranje rana. Osim belog postoji i crveni i crni slez. On pomaže kod bronhitisa.
Kako da napravite čaj od belog sleza pogledajte ovde
Нема коментара:
Постави коментар